Kruška Viljamovka
Stara engleska kruška iz 18. veka, u Americi poznata kao Bartlett, zvonastog, slamastožutog ploda i sočnog mesa izrazite muskatne arome. Sazreva krajem avgusta i osnovna je sirovina za rakiju viljamovku.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 260 RSD
260 RSD
Opis sorte
Viljamovka je nastala u Engleskoj, u Aldermastonu, oko 1765–1770, a ime je dobila po Williamsu, koji je kasnije preuzeo sortu; u Americi, kuda je preneta 1799, poznata je kao Bartlett. Zvonasti plod u zrelosti postaje slamastožut, a belo, sočno i topivo meso ima izrazitu muskatnu aromu koja se ne gubi ni u preradi, zbog čega je osnova rakije viljamovke. Sazreva u drugoj polovini avgusta, a bere se oko dve nedelje pre pune zrelosti, jer prezreo plod na stablu postaje brašnjav. Pravilno ubrani plodovi u hladnjači se čuvaju do pet meseci. Sa dunjom MA slabo srasta, pa se gaji na sejancu divlje kruške ili preko posrednika, a treba je štititi od čađave krastavosti i bakteriozne plamenjače.
Detalji
- Botanički naziv
- Pyrus communis
- Preporučeni termin sadnje
- Jesen (novembar) ili rano proleće (februar – mart)
- Okvirni razmak sadnje
- 4 × 2 m (dunja MA) ili 5 × 4 m (sejanac kruške)
- Poreklo
- Engleska, Aldermaston (Berkshire), oko 1765–1770; ime nosi po Williamsu, koji je kasnije preuzeo sortu. U SAD od 1799, gde je poznata kao Bartlett.
- Način rasta
- Srednje bujna, prirodno uspravne krune.
- Plod
- Srednje krupan do krupan (oko 150–200 g), zvonast, u zrelosti slamastožut; meso belo, sočno, topivo, izrazite muskatne arome. U hladnjači se čuva do pet meseci.
- Rodnost
- Na sejancu divlje kruške prorodi u 5.–6. godini.
- Otpornost
- Osetljiva na čađavu krastavost i bakterioznu plamenjaču; cvet je osetljiv na pozne prolećne mrazeve.
- Sorta
- Williams' Bon Chrétien
- Podloga
- Sa dunjom MA slabo srasta, pa se gaji na sejancu divlje kruške ili na dunji preko posrednika, npr. Kaluđerke.
- Tip proizvoda
- voćna sadnica
- Vreme sazrevanja
- Sredina – kraj avgusta; bere se oko dve nedelje pre pune zrelosti.
- Oprašivanje
- Samobesplodna, ali partenokarpna; oprašuju je Santa Marija, Abate Fetel, Beurré Bosc i Passe Crassane. Vrlo klijav polen čini je dobrim oprašivačem.
Sadnja, nega i čuvanje
Sadite u jesen, pre pojave mraza, ili u rano proleće, na topao, zaštićen i dobro osvetljen položaj.
Pripremite duboko, plodno i dobro drenirano zemljište pH vrednosti 6,0–7,0.
Iskopajte jamu dimenzija 50 × 50 × 50 cm, a razmak sadnje prilagodite podlozi i sistemu gajenja.
Berite kad osnovna boja pređe iz tamnozelene u svetlozelenu i plod se lako odvaja od grančice.
Posle sadnje redovno zalivajte dok se sadnica ne ukoreni i održavajte zonu oko stabla bez korova.
Pri rezidbi uklanjajte oštećene i suvišne izdanke, a jačinu rezidbe prilagodite bujnosti sorte.
Za dobar rod redovno đubrite azotom, fosforom i kalijumom, u skladu sa analizom zemljišta.
Zaštitu planirajte prema fazi razvoja, vremenskim prilikama i uputstvu za upotrebu registrovanog sredstva.
Plodove berite oko dve nedelje pre pune zrelosti, jer prezreo plod na stablu postaje brašnjav.
Čuvajte ih na temperaturi od oko 0–1 °C, uz visoku relativnu vlažnost vazduha; pravilno ubrani plodovi u hladnjači se čuvaju do pet meseci.
Za duže čuvanje birajte zdrave, neoštećene plodove i izbegavajte nagle promene temperature.
Slične sadnice
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.