Kruška Santa Marija
Letnja kruška iz Italije, potomak Viljamovke i Coscie, krupnog ploda vrlo nežnog, maslastog mesa bez granulacija. Bere se oko dve nedelje pre Viljamovke i dobro uspeva na dunji kao podlozi.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 260 RSD
260 RSD
Opis sorte
Santa Marija je italijanska kruška iz Firence, nastala ukrštanjem Viljamovke i sorte Coscia i uvedena u proizvodnju 1951. godine. Od Viljamovke je nasledila aromu i kvalitet mesa, a od Coscie raniju zrelost, pa se bere od kraja jula do sredine avgusta, oko dve nedelje pre Viljamovke. Plod je krupan i pravilnog oblika, sa vrlo nežnim, maslastim mesom bez granulacija, a kao i druge letnje kruške kratko se čuva. Za razliku od Viljamovke, dobro srasta sa dunjom, pa na dunji MA prorodi već u 3.–4. godini. Cveta nekoliko dana pre Viljamovke, pa joj ne odgovaraju mrazišta, a samobesplodna je i dobro je oprašuju Abate Fetel i Viljamovka.
Detalji
- Botanički naziv
- Pyrus communis
- Preporučeni termin sadnje
- Jesen (novembar) ili rano proleće (februar – mart)
- Okvirni razmak sadnje
- 4 × 2 m (dunja MA) ili 5 × 4 m (sejanac kruške)
- Poreklo
- Italija, Firenca: ukrštanje Viljamovke i sorte Coscia; u proizvodnju uvedena 1951.
- Način rasta
- Bujna; na dunji MA niža (2,5–3 m), na sejancu divlje kruške 4–5 m. Jaka rezidba podstiče bujanje umesto roda.
- Plod
- Krupan (oko 180–240 g), pravilnog kruškastog oblika, zelenkastožut; meso belo, vrlo nežno, maslasto, bez granulacija, sočno i aromatično. Kratko se čuva.
- Rodnost
- Rano prorodi: na dunji MA u 3.–4. godini, na sejancu divlje kruške u 5.–6. godini.
- Otpornost
- Zbog ranijeg cvetanja cvet je izložen poznim prolećnim mrazevima.
- Sorta
- Santa Maria
- Podloga
- Dobro srasta sa dunjom, pa se gaji i direktno na dunji MA, bez posrednika; na sejancu divlje kruške stablo je više i kasnije prorodi.
- Tip proizvoda
- voćna sadnica
- Vreme cvetanja
- Srednje rano – u prvoj polovini aprila, nekoliko dana pre Viljamovke, a posle sorte Abate Fetel.
- Vreme sazrevanja
- Kraj jula – sredina avgusta; oko dve nedelje pre Viljamovke.
- Oprašivanje
- Samobesplodna; dobri oprašivači su Abate Fetel i Viljamovka, a odgovaraju i Passe Crassane i Precoce Morettini. Kaluđerka nije pogodna.
Sadnja, nega i čuvanje
Sadite u jesen, pre pojave mraza, ili u rano proleće, na topao, zaštićen i dobro osvetljen položaj.
Pripremite duboko, plodno i dobro drenirano zemljište pH vrednosti 6,0–7,0.
Iskopajte jamu dimenzija 50 × 50 × 50 cm, a razmak sadnje prilagodite podlozi i sistemu gajenja.
Izbegavajte mrazišta, jer cveta ranije od Viljamovke.
Orezujte umereno i kasno, jer jaka rezidba podstiče bujanje umesto roda.
Posle sadnje redovno zalivajte dok se sadnica ne ukoreni i održavajte zonu oko stabla bez korova.
Za dobar rod redovno đubrite azotom, fosforom i kalijumom, u skladu sa analizom zemljišta.
Zaštitu planirajte prema fazi razvoja, vremenskim prilikama i uputstvu za upotrebu registrovanog sredstva.
Plodove berite u tehnološkoj zrelosti i čuvajte ih na temperaturi od oko 0–1 °C, uz visoku relativnu vlažnost vazduha.
Računajte na kraće čuvanje, kao kod drugih letnjih krušaka, i skladištite samo zdrave, neoštećene plodove.
Slične sadnice
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.