Kamčatska borovnica (haskap)
Kamčatska borovnica ili haskap jestiva je kozokrvina čije izdužene plave bobice sazrevaju pre ranih jagoda ili uporedo s njima. Žbun izdržava vrlo oštre zime, a za rod je potrebna i druga sorta koja cveta istovremeno.
Više o sortiCena po komadu
Količina
Ukupno
1 kom × 840 RSD
840 RSD
Opis sorte
Haskap (Lonicera caerulea) je jestiva vrsta kozokrvine koja samoniklo raste u severnim borealnim šumama Azije, Evrope i Severne Amerike, a ime potiče sa japanskog ostrva Hokaido. Raste kao okrugao žbun visine 1,2–2 m, ne stvara izdanke iz korena i izuzetno je otporan na zimu. Cveta prvi u voćnjaku, a plodovi, čiji ukus podseća na spoj borovnice i maline, sazrevaju pre ranih jagoda ili zajedno s njima. Pošto je samobesplodan, za rod treba posaditi bar dve sorte koje cvetaju u isto vreme. Bobice se jedu sveže, suše ili prerađuju u sok, džem i kompot, a od ptica ih treba štititi mrežom.
Detalji
- Botanički naziv
- Lonicera caerulea
- Visina
- Približno 1,2–2 m
- Položaj
- Puno sunce
- Zemljište
- Dobro drenirana ilovača ili peskovita ilovača
- Poreklo
- Severne borealne šume Azije, Evrope i Severne Amerike; ime haskap potiče sa Hokaida, a sorte su stvarane u Rusiji, Japanu i Kanadi.
- Način rasta
- Okrugao listopadni žbun visine oko 1,2–2 m, uspravan do raširen; ne stvara izdanke iz korena, a koren je širok i plitak.
- Plod
- Izdužene do okruglaste plave bobice; ukus podseća na spoj borovnice i maline, često kiselkast.
- Rodnost
- Može da rodi već godinu dana posle sadnje; prinos raste sa starošću žbuna.
- Otpornost
- Izuzetno otporna na zimu; otvoreni cvetovi mogu da izdrže oko −9 °C. Najčešći problem su ptice; u toplijem podneblju može slabo da raste i da rađa.
- Podloga
- Žbunasta vrsta koja se gaji na sopstvenom korenu, bez podloge.
- Tip proizvoda
- sadnica kamčatske borovnice
- Vreme cvetanja
- Vrlo rano u proleće, prva u voćnjaku; cvetovi su sitni, žuti i cevasti.
- Vreme sazrevanja
- Spada među najranije voće – sazreva pre ranih jagoda ili uporedo s njima.
- Preporučen razmak sadnje
- Najmanje oko 1,2 m između žbunova
- Oprašivanje
- Samobesplodna – potrebna je druga sorta haskapa koja cveta istovremeno; oprašuju je pčele, naročito bumbari.
Sadnja, nega i čuvanje
Izaberite položaj na punom suncu; u delimičnom suncu haskap opstaje, ali daje manje plodova.
Sadite u dobro drenirano ilovasto ili peskovito-ilovasto zemljište; glinovito zemljište je prihvatljivo samo ako je položaj dobro dreniran.
Posadite najmanje dve različite, kompatibilne sorte koje cvetaju u isto vreme.
Održavajte zemljište vlažnim, ali ne preplavljenim, tokom prve 2–3 nedelje posle sadnje.
Oko mladog žbuna držite približno 1 m bez trave i korova; širok sloj malča smanjuje konkurenciju, ali ga ne naslanjajte na stabljike.
Rod zaštitite mrežom sa otvorima do 1,25 cm, jer ptice brzo oberu plodove sa žbuna.
Kod starijih žbunova uklanjajte oštećene grane, a rezidbu radi osvetljavanja i podmlađivanja obavljajte u jesen ili zimu, kada je najlakša.
Plodove koristite sveže ili ih sačuvajte zamrzavanjem, sušenjem, fermentacijom ili preradom u džem, sok i druge proizvode.
Planirate veću porudžbinu?
Pošaljite kulturu, okvirnu količinu i lokaciju, pa ćemo vam odgovoriti sa ponudom i terminom isporuke.